Vozimo badžo u mene i ja za San Dijego, ustvari, ja vozim a Suljo se ispružio nazad i čaprka nešto po telefonu.
Gledam ga u retrovizor, pa mi pade na pamet šala s Fejsbuka
od neki dan. Reko:
― Suljaga, buraz, znaš ti onu o kokama?
― Koju? ― veli.
― Kaže, šetka se koka po đubrištu, a naiđe druga, pa je pita:
„Đe si, šta ima?” A ova će ti njoj: „Ništa, nako, bezveze.” „A đe ti je čojk?”
pita ope ona prva. „Šta znam, eno ga čaprka nešto oko auta!
I ja se tu odvalim smijat. Gledam u retrovizor: Suljo se samo
osmjehnu i nastavi čaprkat.
Kad će ti on:
― E, a slušaj ovo: naučnici otkrili zašto psi gledaju u svoje
vlasnike dok kake!
― Fakat. I... šta su otkrili?
― Ne znaju tačno. Kaže, il čekaju da ih nagradiš, jer ti ne
seru po kući, il te smatraju svojim roditeljom, pa traže odobrenje, ili, kako
vele, u tom su položaju ranjivi, pa očekuju od tebe da im čuvaš leđa!
― Čuj to, šta ti misliš: što Huso gleda u tebe dok kaki?
― Pa garant konta šta me gledaš, budalo, vidiš da serem!
Odvalim se ope smijat. ― Jes, vala, šta bi drugo konto! ―
reko. ― U mene je Suljo jedino pašče u komšiluku kojem je svejedno jel mu baciš
lopticu. Ode, malo je uzme u usta, kolutne je šapom par puta, i vozdra. Kaže
meni Džemila, a joj, jes nam glupo ovo štene. Ja reko, kakvo glupo, bona,
pametno! Đe je pametno, ne može naučit lopticu da donese, pa to i najveći
glupani od pasa nauče. Jes, reko, nauče baš zato što su glupi. Naš Suljo je
pametan, na imenjaka badžu...
― E, jebiga sad! ― Suljo će iz pozadine.
― Zajebajem se, nisam reko na badžu, badžo bi donio lopticu!
― Ako te badžo iz pozadine, sve ćeš loptice vidit oko glave!
― Dobro, ba, šta se kofrčiš. Reko, Suljo je baš pametan, ovi
drugi su glupi. Kaže Džemila: Kakva ti je to teorija, majketi? Fina, reko. Naš
Suljo kad vidi komšiju kako baca lopticu svom keru, i ovaj svaki put donese, i
ope, i ope, i tako po vas dan, naš cuko Suljo sjedi sa strane i konta, jah vidi
ovih, majke ti, ne zna se koji je gluplji: čovjek baci lopticu i konta „Jah, jesu
ovi psi glupi: ja mu non-stop bacam, a on non-stop donosi!” A pas konta: „Jah,
ovog mog vlasnika, jes glup: ja mu non-stop donosim, a on je non-stop baca!” Neka
mene, misli cuko Suljo, ne budite kao oni, budite ko cuko Suljo!
― E, jebiga sad!
― Ozbiljno ti kažem! Svaki put kad sam mu bacio lopticu, on
pogleda u mene, isto ko da konta: mene si našo zajebavat! Pametan pas.
― To je zato što se zove Suljo... Meni Huso donese kad god mu
bacim.
I tu se odvalimo obojica smijat.
― A gledaš li ti u Fikretu kad kakiš? ― zajebajem ja njega.
― Šta, hoćeš da kažeš da je Fikra moj vlasnik?
― Pa ne mora bit vlasnik, kako ovi vele,
more bit da ti čuva leđa!
― Ma najprije će bit da gledam da mi se ona ne zaskoči na
leđa i ne pokaki na glavu!
― Hahahaha!
― Hahahahaha!
― Pokakile su se one nama davnih dana, doizavrata...
― Jašta su. A i mi njima.
― E, vala baš.
― Nego, kad malo bolje prokontam, to kakit ide samo uz djecu
i uz cuke, đuturumi, ko mi, seru!
― Nemoj tako, političari seru!
― I još te gledaju u oči!
I tu se obojica odvalimo smijat.
Tek, u po frke, posra mi se naka ptičurina na šofer-šajbnu, zalijepi
se onaj izmet za staklo, isto ko da me je neko grudvom gađo. Prepadnem se, nako
refleksivno, umal nisam s puta sletio. Još upalim i brisače, pa razmažem, još
gore napravim, morali smo stat u stranu da se oporavimo i konsultujemo.
― Vidiš, bolan Husnija ― reće ti mudro Sulejman ― svako sere
na svoj način. Samo što te nekad sranje života more koštat!
― Šuti, moj Suljo, šta bi bilo tek da nam žene lete!
― Pa bile bi vještice!
I tu se obojica grohotom nasmijemo.
No comments:
Post a Comment