Wednesday, February 3, 2016

HUSNIJA CRNJAK u epizodi "ŽENSKA LOGIKA"

Ovo otkako je spala cijena goriva možeš jedino zaradit da si non-stop na točkovima.




Jes da sam reko nikad više ni sa kim u timu, al nužda zakon mijenja. Povežemo se badžo u mene i ja, u kamion, pa na put. Mjesec dana. Haj što nisam znao da Suljo ne zna vozit i što kad prdne frešner mi se u sekundi isuši, al što nisam znao da je filozof! Jebote, badžan u mene je promašio profesiju.

A kako je sve počelo?

Stopira neka nas baš pred Majami. Reko, stani Suljo, da uđe žena, smorila se garant. Kaže, kaki to, da mi Fikra oči iskopa. Ja, budale, reko, ko da će Fikra znat! Zna Fikra, kaže, sve, ne trebam ja njoj ništa govorit. Kako, reko, zna, ako joj ti ne kažeš. Ima ona neku svoju logiku, šta znam, vidi mi u očima.

― Nemoj se, bolan Suljo, džaba trudit da skontaš žensko, ne more se skontat nešto što nema nikake logike! ― velim ti ja njemu.

― Imaju one logiku, jašta radi nego imaju ― on će ti meni ― samo što njihova logika nema ničega razumnog u našoj logici.

― Čuj to ― ja ću ti njemu. ― Ja mislio logika ko logika, ili ima smisla ili nema.

Uto, profurasmo mi kraj one što je stopirala. Žao meni, staće joj neko drugi, a mogli smo je barem malo pomirisat, ako ništa drugo... A Sulejman mrtav hladan.

― Evo, Husnija, da ti dam primjer, ovo ti je muška logika: Znaš kaki smo mi muškarci kad puknemo na neku trebu, sve bi joj dali. Jebo srce, srce mi halalimo odma, al zadnji dinar, raju, pa i familiju, sve, samo da nam ona raširi noge, jel tako? Igramo ko mečke, sve dok nam ona čika...

― Pa jes...

― E, a vidi sad ovo, ženska logika: One se ponašaju ko mi samo kad u izlogu vide kake dobre cipele! Ma sve će dat samo da ih prošetaju na nogama.

Tu se odvalim smijat, baš me je iznenadio svojom logikom.

― Malo ih pronosaju, te nove, nedostižne cipele, i onda ugledaju druge. I sve tako. One vazda nešto navlače, a mi navučemo samo onda kad se njima ćefne!

― Jes, vala, tu si u pravu, zato sam ti i reko da staneš...

― A slušaj sad ovo: Jednom kad ženu odvedeš neđe, u neki skup restoran za rođendan, il na Karibe za godišnjicu, to ti je to, jarane, gotov si! Tu si sebi ispiso presudu. Jal ti jednom tako nešto na pamet padne, ko eto da je obraduješ, ona će očekivat da joj, u najmanju ruku, isto ili bolje priređuješ svake godine. Sve manje od toga je truba. Nema te, donji si.

― A pa zato Džemila ne da da joj priđem otkako sam joj reko da nema para za vakejšn!

― Fala bogu.

― Žene ti sve u seksu računaju, jer znaju da jedino tako mogu s nama muškim. Jal ti ne odradiš ono što se od tebe očekuje, nemaš više, jarane, ni ti šta očekivat. Zavrnu slavinu, pa ti gledaj. Čuo sam neđe jednom, u Africi se nake poglavice potukle, godinama frka živa, zagutila sva plemena među sobom, ne mogu se nikako, isto u nas. Dopizdilo to njihovim ženama, frka, ubijanje, kriminal, nemanje, i odluče ti one da se skupe i dogovore da zavrnu slavinu! Nema pičke nikom! Pa ti gledaj. I bogami, riješiše ovi probleme, sjedoše, dogovoriše se, Dejtonski sporazum, šta li, i situacija se smiri! A pravo da ti kažem, ja više volim da opalim i Fikru deset puta nego onu što stopira jednom.

― Ima ti ta logike ― moro sam priznat.

― Jašta radi neg ima. To ti kažem. Kad skontaš kako njihova logika radi, bez obzira što je tebi to skroz blesavo, prilagodiš se, i onda sve funkcioniše. Jebiga, mi kad odlijepimo na kako žensko, mi samo jedno tražimo: nju. A ženi se mora svašta nešto dat prije nego što bi ona uopšte i odlijepila na tebe. Kontaš, ti vazda nešto moraš za nju radit da bi ti ona redovno dizala noge, to je žensko. A ope, nama je uglavnom dovoljno da ona s vremena na vrijeme digne noge, i to je to. Jebiga, jarane, čisti biznis: sve ima svoju cijenu. One su skontale da stave cijenu na vaginu, pa kolko platiš tolko se klatiš! E sad, hoćeš ti plaćat u masažama, vakejšenima, skupim restoranima, šta ja znam, to je do tebe; kolko ti cijeniš svoju vaginu, toliko će njoj cijena rast!

― A jebote, Suljo, pa ti si zajebo i grčke filozofe i njemačke psihologe!

― Nemam ja pojma o kome ti pričaš, al ja kad pričam o ženskoj logici, tu ti, jarane, sve znam. Mene je Fikra jednom posadila za sto i sve mi objasnila.

― Čuj to.

― Jes, bogami. Kaže, zamisli, Suljo, onu igračku na vašeru. Znaš onu, ubaciš žeton, ja stojim tamo, i ti gađaš. Kad pogodiš u pravu tačku, ja ti dignem noge. Nagradim te. E, to ti je žensko! Sad je do tebe kakav si ti strijelac, veli, i koliko si uopšte zainteresovan da pogodiš moju tačku i da mi vidiš noge, do tebe je.

― A jebote, pa nije valjda tako... A đe je ljubav, i to?

― To ti je ljubav, Huso, to ti je ljubav! Mi moramo davat da bi dobili, a one moraju dobit da bi dale.

― Daj, ba, nemoj srat!

― Ne serem, bolan, to ti tako funkcioniše i u životinjskom carstvu!

― Ha ha ha ha! Šta hoćeš da kažeš? Da životinje idu kroz džunglu i nose žetone?

― Pa ne nose žetone, al zar nisi primjetio da su u životinja mužjaci uvijek ljepši od ženki? Vidio si pauna, on kad raširi onu lepezu, sve se paunice upišaju odma. Lav, jebote, vidio si lavice, bezveze, al zato lav ima grivu, ne mora ni lovit, one love za njega. Ima takih primjera, jebote, pa jesi ti gledo „Opstanak”?

― Pa šta sad? Kake to veze ima s nama, nismo mi životinje, one su ljepše od nas...

― Jesu, al zato ti, jarane, ope moraš raširit lepezu, otvorit novčanik, nakostriješit grivu, izmasirat ženku, nešto! Moraš uradit nešto, jer ako ne radiš ništa, ode paunica onom sa većom lepezom, pa ti gledaj, lave.

― E, jebiga, Suljo, ti sad sve izmješo.

― Ma nisam. Razlika između nas i žena je samo u jednom slovu.

― Mena? Žukarac? Šta, bolan, pričaš, sad si skroz prolupo.

― Muško se, Huso, Dokazuje, a žensko se Pokazuje. To je to. To je njihova logika! To je razlika: u dokazivanju i pokazivanju. Njima se vazda moraš dokazivat. Ako hoćeš da ti se pokazuju.

― Uh, jebote, pa ti meni, Suljo, oči otvori.

― Haj, bolje ja, nego Džemila.

― Vozi, stari, vozi... Odo sad Džemili naručit saunu sa masažom... Samo da je kako muško ne masira...

― Dobro, to je razumno.

― Jašta je neg razumno! Još da se nađu neđe ona Bakirova i Dodikova da im zatvore pipu...

― Pa oni imaju lepezu, jarane, vidiš kako su je raširili, mašala, oni da pokupe i naku kraj puta, bilo bi im oprošteno. Oni se bolnicama, bolan, gađaju, ne jebu oni žetone!

I tu se obojica grohotom nasmijemo, malo je falilo da Suljo zvizne u banderu. 

No comments:

Post a Comment