HUSNIJA CRNJAK u epizodi "MADERS PUSI"

Neki dan se mal nismo potukli s Amerima.

Sjeli Sulejman i ja ko ljudi u Flajing Džej da ručamo i, fala bogu, pričamo tako na našem dok jedemo one usrane burgere. A Flajing Džej je inače mjesto gdje se trak drajveri odmaraju, pa samim tim, uglavnom su drajveri ti koji u ovoj rupi ručaju. Elem, u po frke, dobaciće ti nama jedan sa susjednog stola:

― Hej, gajs, odakle ste vi? ― on to nama, naravno, na engleskom.

E, materemi, nema mi ništa gore nego kad me Amer pita odakle sam. Znam tačno u bocu kako svaki takav razgovor teče. Ako mu kažeš „Bosnia”, on uglavnom uzvrati sa „Boston?”, pa pođeš zavrćat i uvrćat to „Bosnia” da bude nešto kao „Boznia” da bi ovaj razumio. Da pravo velim, za dvaest godina u Americi nikad nisam dvaput isto izgovorio to „Boznia”... Nema on pojma da te njegova ljubopitljivost ustvari živcira i da ti puca kurac za njegovom radoznalošću. Oni bezbeli misle da je nama drago što se oni interesuju za naše porijeklo...

Ono, kad smo tek došli i dok je još bio frišak rat u Bosni, kad im kažeš odakle si, oni te pođu sažaljevat i ti tačno vidiš kako vrte atlas u glavi i tumbaju đe bi mogla bit ta Boznia. U Rusiji, naravno. Mi smo ti za Amere i dan danas u Rusiji, ili smo bili dio Rusije. 

Ja sam se prvih 7-8 godina uglavnom pravdao da Boznia nikad nije bila part of Raša. I to nije bilo nikako jednostavno, s mojim engleskim i s njihovim poznavanjem geografije... Jer, da se razumijemo, kod prosječnog Amera ne postoje kontinenti. U svijesti prosječnog Amerikanca vako stoje stvari: Gore je Kanada, dole je Meksiko, ispod Meksika su Brazil i Latini, preko okeana (ne pitaj kojeg) je Evropa, Rusija je tamo neđe iza Evrope, a u Evropi su Njemačka, Francuska i Italija, dole neđe je Afrika (to znaju samo radi crnaca), Japan i Kina su skroz neđe dole, odma iza Indije, tu neđe su Muslimani, Izrael je isto garant tu neđe među Muslimanima (ne bi se handrili da nisu), a skroz, skroz neđe dole je Australija, nju niko ni u šta ni ne računa, ali svi znaju da je dole negdje, mada nisu načisto jel se zove Austrija ili Australija...

I de ti sad njima objasni đe je ta, ko je ta, šta je ta, da prostiš Boznia! Nema, ba, pojma. Mi smo Rašans i što se prije pomiriš s tim bolje po tebe ― manje priče.

E sad, znači, ima tih koji nemaju pojma, a ima i onih koji misle da su upućeni.

Ovi „upućeni” se dijele na dvije grupe: na fol humane i na fol oštroumne. Fol humani su oni koje fol zanima imal dole u nas još uvijek rata i kakva je situacija. Zbog takvih humanih meni je rat trajo deset godina nakon što se završio. Ne moreš ga se kutarisat. Pravdaš se, ono, gotov je rat davno, al su i dalje ista govna na vlasti, sve su sjebali i razjebali, nezaposlenost je u kurcu, šta ja znam. Tri dana sebi ne možeš doć poslije takve priče. Svega se sjetiš, sve ti dođe, sjebeš se pristojno, osjećaš neku krivicu što nisi dole, a u isto vrijeme drago ti da si se iščupo iz govana. Na kraju ti ti humanitarci obavezno kažu „Velkom tu Amerika end gud lak!” isto ko da si juče sišo s onog broda iz crno-bijelih dokumentaraca. Oni mi posebno zatežu tregere: tu si već godinama, rintaš, plaćaš taksu, glasaš, djeca su ti tu rođena, ništa nisi ni bolji ni gori od njih, al te zato oni obavezno stave na svoje mjesto, humano te podsjete da nisi jedan od njih. Ali, „Velkom!” Ko, eto, baš ti on daje za pravo i fol mu je pravo drago da si tu, neka si, vidiš kako smo mi, Ameri, fini i humani! Isto ko da te je on lično i personalno pozvo, našo ti stan i poso, uhljebio te svojom rukom, i sad se ti trebaš baš njemu, lično i personalno, zahvaljivat. Haj, možda ih ima i sa dobrim namjerama, ne velim, al mi ipak stvaraju šuhvu, stomak mi se nadima od njih.

Al ti humani su još i dobri kakvi su oni oštroumni... Oni ti sve znaju! Znaju ti oni i da je Boznia bila dio Jugoslavije i da je Milošević bio govno od čovjeka, znaju čak i da mi nikad nismo bili Raša, da nam je bjutiful kantri, da su u Bosni Muslimani većina, znaju zašto i kako se rat desio, da je Tito bio diktator... 

Haj sve, al kad čujem ovo da je Tito bio diktator hoće nešto da mi bude! I ufatiš se onda sa njima u koštac, vuci-potegni, ma kaki ― diktator pa diktator. Još ispadne na kraju da je Šaban najveći krivac za ono što nas je spopalo. Džaba ti je njima objašnjavat da je Tile bog za ove lešinare poslije njega, kakvi. 

Oni humani mi se poseru na sve ono nakon rata, a ovi oštroumni mi totalno ponište sretne dane mog djetinjstva. Tako, jedni me spuštaju da bi sebe uzdigli, a drugi me mlate po bubrezima čim skontaju da sam donji. Vilenim ti onda danima ko vampir; ne znam jesam li mrtav a živ, ili nisam nikad ni živio.

Tek, s Bušom i njegovom retardiranom avanturom u Iraku, pojavila se i treća grupa. 

Ovi su i fol humani i fol patriote i fol oštroumni, pa ne znam kako da ih nazovem osim pederima, da izvinu pederi na izrazu. Jer, razlika između pedera i homoseksualaca je ta što se homoseksualci handre među sobom a pederi karaju svakog ko ne misli ko oni. Plus, homoseksualci se guze samo sa svojim partnerima, a pederi se guze svakoj budali na TV-u koja ih počeška po jajcima. Nema gorih ljudi od pedera. Sve fino s tobom, hoće s tobom i popit i popričat, fino i uljudno te pozdravi, čak bi se i družio, a jel si mu ti reko da je Buš budala i da je ono u Iraku neviđena glupost, da oni tamo ne spašavaju nikog već samo prave sranje, odma si anti-Amerikan! I odma ono: „Ako ti se ne sviđa, vrati se odakle si došo!” A ti, jadan, taman skonto da si napokon svoj na svome, dobio pasoš, aktivno učestvuješ u sistemu, imaš pravo glasa i mišljenja, kad-ono: „Ju hejt Amerika, go bek tu Boznia!” Isto ko da si sad s onog broda iz crno-bjelih dokumentaraca sišo! I džaba ti i druženje i priča, prekriže te ko pokvarenu robu, prospu te ko ukislo mlijeko, nema te. Spustiš glavu, sjetiš se kako su prošli Indijanci, kako su najebali američki Japanci, o crncima da i ne pričam, sjetiš se iz sopstvenog iskustva da govna lako i najednom isplivaju na površinu i da tebi valja plivat među njima, ušutiš se, i svoj poso.

Onda ga i Buš popuši, pa i pederi neke stvari fol skontaju. Dođe Obama i ti napokon kontaš da si rahat Amerikanac! Niko te ne dira, pričaš šta ti volja, niko te ne sažaljeva, ne zapitkuju te, pa čak ti bude ponekad i krivo što se više niko ne sjeća rata u Boznia i zašto i kako si tu.

I taman kad misliš evo me, tu sam, dobar sam, to je to, pojavi se budala deset puta veća od Buša! E, da mi je neko prije deset godina pričo da ću jednog dana na Buša gledati kao gospodina i inteligentnu ličnost naspram onog šta me čeka... 

Ja sam fakat mislio da od Buša ne može gore. Eto ljudska rasa me po ko zna koji put ubjedila u suprotno. Jer, ljudska glupost se ne može mjeriti razumom. Nikako. Glupost ima svoje aršine. Vratiše se pederi u velikom luku, apgrejded. I opet ono: sve fini i humani, druže se i grle te kad te vide. Ako te znaju. Ako te ne znaju, gledaju te ispod oka ― kontaju odakle li je ovaj? 

I onda sve ispočetka: ko si, šta si, odakle si. Ti, jadan kontaš koji kurac zaljevam ovu travu da raste samo da bi je pokosio, žali bože vode, kontaš kolko ćeš dobit nazad od takse, hoćel bit dovoljno za odmora ili da ipak pokriješ kreditnu karticu, valja produžiti registraciju, promjeniti ulje u autu, kontaš spor ti je internet, kontaš šta će bit sa onim u “Voking ded”, šta sa onim u “Gejm of trons”, kontaš valja ovo, valja ono, ne daj bože da se razbolim, a ovaj će: “Kad si došo, ko si, odakle si, jesil Muslim, kako ti se sviđa Amerika? VELKOM! Go bek tu jor kantri!” Isto ko da sam juče s onog broda sišo! Pa majku vam jebem, hoćul ja ikad sić s tog kurčevog broda?!!!

― Hej, gajs, odakle ste vi? ― viče onaj nama sa susjednog stola.

― From maders pusi, džast lajk ju! ― veli ti njima Suljo.

― Vat? ― naljuti se ovaj u sekundi, isto ko da mu je Suljo šta pogrešno reko.

― Iz pizde materine, eto odakle smo ― ubacim se i ja klizeći, na našem.

― Vat?

― Maders pusi, men, maders pusi... ― i dalje će Sulejman. I još se smješka na mene. A smješkam se i ja na njega.

― Ar ju faking vit mi? ― viče onaj peder, i skoči da se tuče.

― Evribadi kom from maders pusi, men. Ju tu. Anles ju kom from jor faders ashole, vič makes ju a pis of šit...

Skoči ovaj, skoči i onaj drugi. Hoće da se udaraju, spominju nam kantri iz koje smo došli i da idemo nazad. Tek, nemam pojma kako je ovaj naletio na onu Suljinu petokraku, uglavnom, taku mu je šljagu Suljaga zalijepio da je ovaj odma sjeo tamo odakle je došo. Titin pionir, nema šta. Umalo da se ne potučemo.

― From Boznia, maderfaker, from Boznia! ― reče ti njemu moj badžo i nastavi jesti onaj usrani burger ko da ništa nije bilo.

Hehe... e eto, papci, pizda vam materina, odatle smo došli!, mislim se i drago mi na ovog mog pionira...