Skoro trideset godina je od početka rata u Jugoslaviji. Neki
taj rat i danas smatraju građanskim, neki očiglednom agresijom, neki konspiracijom
Zapada... Nekima čak smeta i kad se pomene da je rat bio „u Jugoslaviji”. Bilo
kako bilo, tu se još nismo dogovorili, i sad je već svima jasno da se oko toga nećemo
nikada dogovoriti. I jebe mi se. Svako
dobro zna ko je napadao a ko se branio, i tu nema neke posebne filozofije.
Eto, naša istina je već trideset godina živući cirkus! Cirkus, u kojem se uvijek čudimo
i ismijavamo drugima, nikada sebi. Cirkus, u kojem vi žonglirate iz potrebe a
mi, dijasporci, iz neizliječevih navika. Cirkus, u kojem je i smrt, kao
posljednje ljudsko dostojanstvo - postalo cirkus. Cirkus, kojem smo sami dignuli
šatru, a sad se čudimo što klovnovi i slonovi od svega prave cirkus.
Eto, opet, naša sudbina je cirkus kojem nema kraja, jer su svi naučili
da se cirkus završava sretno. Ali jednog dana kad ne bude više nas, cirkusanata
koji žude najesti se, nasmijati, igrati lopte i sahraniti se pod vašom šatrom, jednog
dana... otiće i cirkus...
I vi ćete ostati sami sa svojom istinom.
No comments:
Post a Comment