HUSNIJA CRNJAK u epizodi "MOJ BOG I TVOJ BOG"

Često me tako upitaju:

― Husnija, vjeruješ li ti u Boga?

― Fala Bogu da vjerujem ― ja uzvratim, vazda isto.

Češkaju se onda moji sagovornici po tjemenu, ko biva ― ja im baš izgledam ko neko ko ne vjeruje ni u šta. A šta ću im ja? Vele:

― Pa kako, bolan, vjeruješ u Boga kad povazda bogaraš?

― A čuj, ne bogaram ja svog Boga, već vašeg...

― Pa to nije u redu...

― Čuj, nije u redu? A u redu su inkvizicije, goljotine, naučnici na lomači, holokausti, genocidi, slejveri, ratovi i bombe, okupacije, Ajsisi i pizde materine, to je u redu?

― Nema religija ništa s tim!

― Nema Bog ništa s tim, a religija, bogami, ima! Ljudi prave pizdarije radi svoje dogme i ideologije. Tu je vazda neko povlašten, a neko potčinjen.

― Nije, brate, sve nas religije uče ljubavi, nemoj tako!

― Kakoj, ba, ljubavi?

― Prema bližnjem svom...

― Jes, bližnjem koji konta isto što i ti!

― I Isus i Muhamed su rekli da su svi ljudi jednaki...

― Pa jesul jednaki? De, pogledaj oko sebe, majmune, jesul svi ljudi sad ili IKAD bili jednaki?

― Pa nisu, ali...

― Nema tu „ali”! Ljudi nikad nisu bili niti će ikad biti jednaki. U stvari, hoće, kad umremo ― svi smo jednaki! Samo tada. A znaš zašto? Zato što nema šanse da svi vjerujemo u isto. Nema teorije! Sve dok te Svete Knjige svako malo viču „MI” i „ONI” nema tu hajra... Vazda, brate, MI i ONI. Te MI smo pravi, ONI su krivi, te mi smo vaki, oni su naki, te mi smo izabrani, oni su ukleti... Vazda ta naka borba između NJIH i NAS... Te treba IM oprostiti, treba IH kamenovati, moraju ONI vako, MI nako, MI kontamo ovo, ONI ono, i sve to, ono, okreni drugi obraz, ljubi bližnjeg svog, i slične pizdarije, a jel se zaguti ― eto ti Boga u pomoć da potamani sve redom! Odnosno, da potamani NJIH. Meni, ba, ta Biblija i Kuran, pravo da ti kažem, više liče na to da ih je Šejtan kakav diktiro nego Bog...

― Tobejarabi!

― I ja kažem!

― Pa ti, Huso, ne vjeruješ u Boga! Ti boguhuliš...

Tu se ja obavezno grohotom nasmijem.

― Ja boguhulim? Pa evo ti ovih budala sad, od Trampa do Ajsisa, jel to oni vjeruju u Boga, majketi? Oni misle da vjeruju... Da ti kažem nešto: ako je tom tvom Bogu namjera da nas zavadi samo da bi mu oni pravi, NJEGOVI, uživali u dženetu, zar nije logično postaviti pitanje koji to Bog bira prave, jer ovdje se, očigledno radi o jednom te istom Bogu... Stari Zavjet, Novi Zavjet i Kuran pričaju o ISTOM Bogu! U čemu je onda problem?

― Ljudi tumače isto...

― Na različite načine! Da nije tako, i Krišćani i Muslimani i Židovi bi bili ujedinjeni. Ali nisu. Kolju se svak sa svakim i međusobno. Vijekovima. E sad ti meni reci, da si ti Bog ili Đavo i da gledaš šta se na ovoj planeti u zadnjih dvije hiljade i sedamnest godina dešava, bil bio zadovoljan ili ogorčen?

― Pa bio bi i pomalo zadovoljan i pomalo ogorčen.

― E onda si Đavo!

― A što to?

― Pa da si Bog ne bi nikad bio ogorčen, jer Bog nije nikad ogorčen! A zašto bi bio, jebogati, pa On je Bog! Ali ako je smisao u tome da jedni druge koljemo radi onog što se nama čini smisleno, onda si Đavo! I zadovoljan si jer uživaš u ljudskoj ogorčenosti. Znači, po onom što smo vidjeli u ove dvije hiljade i sedamnest godina, možemo komotno tvrditi da nama ne upravlja Bog nego Šejtan. Štoviše, UŽIVA! Jer, sve dok mi vjerujemo da vjerujemo u pravog Boga i handrimo se sa onima koji ne vjeruju u ono što mi vjerujemo, Šejtan se naslađuje i likuje: njegov je posao obavljen totalno profesionalno i nonšalantno. Frajer je bacio kost, i mi se sad za tu kost glođemo. To nema nikake veze s Bogom, da prostiš.

― A Bog? Ako postoji Đavo onda mora bit i Boga, valjda?

― Fala Bogu...

― Pa šta onda radi Bog dok nas ovaj handri?

― Umire od šege!

― Kako to misliš – umire od šege?

― Ono: Oni misle da si Ti radio šest dana i onda sedmog uzeo slobodno (hahahaha); Oni misle da je zmija hodala i pričala dok je Ti nisi kaznio da gmiže i šišti (hahahaha); Oni misle da je frajer napravio barku i nagovorio sve hajvane da se ukrcaju kako bi preživili poplavu, čuj, tajger ušo sa zebrom, lav sa žirafom, slon sa mausom, žaba s muhom, đe to ima? (hahahaha); Oni su ubjeđeni da je treba zatrudnila nevina iako je bila udata (hahahahahahahaha)... Šega, pravo... Pa vaš Bog je Dizni, jebote!

― Pa ti nisi normalan!

― Naravno da nisam normalan! Da sam normalan, ne bi sad ovdje pričo i polemiso sa samim sobom!

Fakat, skontam tako da sjedim u kamionu i pričam sam sa sobom...

E, đe mi je sad Sulejman da mu kažem šta sam skonto! Nije, bolan, ona Marija, nikako mogla bit nevina! ― odma ću mu s vrata reć.