Saturday, June 25, 2016

HUSNIJA CRNJAK u epizodi "DRŽ’ GAĆE, RONALDO!"

Evo gledam po ovoj našoj štampi i Fejsbuku Hrvati se napalili, haman, ko da su već prvaci Evrope!




A tako bi i mi, garant. Balkanci. Ako su igdje Srbi, Hrvati i Bosanci apsolutno identični, onda je to baš u sportu. Malim nacijama je ego uvijek veći nego što one same jesu. Skromnost nam je vrlina samo dok smo donji. Onda smo skromni. A jal se ufatimo kakog uspjeha niko nam nije ravan. Ma sad da kaka vojska krene na Srbiju, Đoković bi to reketom išamaro u dva seta! Tako i Hrvati. Pohasili se pravo. Ne velim, i mi bi. Ljudi su gladni uspjeha. Ljudi su gladni iluzije koja će ih namah učiniti ponosnim. Ljudi su gladni. Niko ne voli biti gladan, al svako voli izgledati veći nego što jest. Pa taman nemao šta jest. U nas je vazda bilo bolje bit pun sebe nego punog stomaka. Važno je da je Maradona reko ono, onaj reko ovo. A danas kad izađu Ronaldo i Nani, jebo Maradonu.  

Neka, i mi bi tako, što jest-jest, pa taman nemali šta jest. Falili bi se i mi malo više s Tukom da je to kome važno ko tenis ili fudbal. A i šta će Tuka, jadan, sam protiv svih? Mogo bi kakog okupatora zaganjat, al bi na kraju garant pobjego glavom bez obzira. Taka mu disciplina, važno je da se trči. To je danas omiljena disciplina u naše mladeži. Bježi, dok te noge nose! Bezbeli je zato Tuka i prvak, jer niko u Evropi ne bježi brže i bolje od Bosanaca... Šta ćeš, svako ima svoju disciplinu. Nego, gledal Baždarević ovog našeg Tuku? Možda da ga ubaci na krilo, šta fali? Samo šutne loptu i trči za njom, nema tu nake filozofije. Samo, ko bi ga od naših stigo? Dok Džeko uleti na Tukin centaršut...

Neka, ba, Hrvata, nek se hvale. Pobjedili su evropske prvake. I mi bi tako. I Srbi bi. Ništa nas manje ne s(v)rbi od Hrvata, isti smo. Oni su već pobjedili, pa taman i izgubili. To se zna. Pokazali su zube. Bilo pobjeda il poraz, važno je pokazati zube. A Balkanci su vazda umjeli pokazati zube. Eto, i naš Džeko je pokazo zube čim smo primili go: on razočaran tamo, ljutit što nije dobio faul, izgubio loptu od koje je pao gol ― i on odma pokazao zube, ko, što ga nagazi, majkumu, iskezio se pravo. Malo nam je falilo u onom meču da izjednačimo sa Špancima. Sekunda-dvije. Mogli smo baš MI biti ti koji su načeli Furiju i servirali je taku, ranjenu, Hrvatima. A joj, šta bi se pisalo u nas. Gorio bi Fejsbuk, niđe nam kraja ne bi bilo i nepravde silne što nismo na Evropskom, mi, koji rušimo Austriju, Švicu i Španiju, a tamo naki Irci, Albanci i Ukrajinci sad ko fol nešto... Kaka bi to utjeha bila. Ne bi nam ni Hrvatska ravna bila! Čuj, šta će oni, pa mi smo ih prvi dobili, načeli ih ko krušku. Servirali ih na tanjuru, letećem, klizeći. Tako se to radi, ta će nama Evropsko...

Vako, ne gine nam Tuka. Zaposli, Mehmede, Tuku, pa da vidiš kako se trči!

Nego, šalu na stranu, nema više zajebancije, sad se igra na ispadanje. Neko nekog mora zguzit, što znači da će neko danas biti zgužen! Nas su Portugalci vazda guzili i red je, brate, da ih neko od naših dobro zguzi. Nama ni laseri nisu pomogli, nadat je se da će Hrvati skontat kaku bolju taktiku od lasera. Zato, brate, Ronaldo, drži gaće! Samo da Hrvati sami sebe ne zguze... Ma, jebo to. Idemo, Kroati, uzeo sam neplaćen dan da vas gledam! A imo turu za Čikago, samo taku. Sad mi cijeli vikend propade... Al ako popušite neće mi bit vazda ni krivo, da budem iskren, jer ko će tek onda živ od vas ostat! Evo već vidim: “Ronaldo na koljenima”, “Hrvatska Furija”, “Hrvatska ujedinjuje Evropu”, “Kolinda podržava naše”...

Tako taman kontam sve ovo, kad telefon... Sulejman. Frajer dole kod nas na odmoru, a zove. Kontam, ja da sam dole, ne bi mi na pamet palo da ja njega zovnem.

“Alo?”

“Alo, Husnija?”

“Husnija spiking,” zajebajem se ja.

“A joj, Huso, sranja ovdje!” veli on.

“Što, ba, badžo, nema vrućih kifli? Pa reko sam ti ja...”

“Ma ne da nema kifli, nego u Hrvatskoj ne moreš ni kafu popit ― odraše!”

“E, al zato su oni sad na evropskom prvenstvu, deru Špance, pa što ne bi i vas, turiste...”

“Ućerašim, evo mene u Ulcinju.”

I tu se veza prekide. I ja načnem drugu pivu. I sve mi nakav osjećaj da će Hrvati zijanit, ne daj Bože, dao Bog... Dao Bog da Kolinda pokaže grudi i podrži momčad, pa Hrvati onda mogu bit i prvaci Evrope, jebe mi se! Uh.

“Dobro je, ba, Huso, ramazan je, ohani malo sa tom pivom!” žena će ti u mene.


No comments:

Post a Comment