Za Novogodišnju noć sam imo pravu pozorišnu predstavu.
U nas se haman ne može sastavit dva dobra da ne ispadne zlo.
Elem, nazvo me Dragan Sarajlija, biće, kaže, u Solt Lejk Sitiju za Novu godinu,
šta mi planiramo, ništa, reko, familijarno, sjedićemo kod mene, hajd vamo,
konto sam reće da neće, samac je, biće mu dosadno, al kaki, prihvati objeručke.
Eto ga u 6 sati, upicanio se, donio hedije i djeci i Džemili, meni flašu
viskija, sve fino i kulturno, regulara.
Badži Sulji se odma nije dolazilo kad je čuo za Dragana. U
startu mu se pokvario ćeif, veli. I ne bi ni došo da nije odma u startu i on
pokvario ćeif Fikri, pa mu je rekla da će ona povest djecu, a on nek slavi sam.
Eto ti badže Sulje oko 7. Cvrcno već. Fikra ga gleda poprijeko, bezbeli mu
očitala bukvicu o lijepom ponašanju, pa se Suljo fino pozdravi s Draganom,
ispita se, zasjede za hastal i odma udari po viskiju. A sve šuti, ništa ne
komentariše. Čim je tako, ja sam znao da neće na dobro. Šutiće Suljo, kontam,
dok se može kontrolisat, a čim alkohol preuzme kontrolu, najebali smo.
Tako i bi.
U neko doba, skoči Suljo i ukuca na Jutjubu onu od Merlina
„Da te nije Alija”. Dragan šuti i smješka se. Nije Dragan glup, ne da se
isprovocirat. A Suljo se prodere svaki put kad ide ono: „Ne bi sjala ovako
jaaakooo, ova moja lijepa avlijaaa...” pa onda iz sveg glasa: „JA BI SVJETLOST
ZVAO MRAKOM, DA TE NIJE A-LI-JAAA!”
― Ako te ja drmnem tom flašom baš će ti bit mrak! ― veli ti
njemu Fikra.
― Jes, vala, baš nam svjetli avlija, eno je sva se usijala
ispod one magluštine ― dodam i ja.
Gleda u nas Suljo, krivo mu što ga nismo podržali, Dragan se
i dalje smješka.
― De ti nama, Husnija, pusti onu „Sarajevo, ljubavi moja” ―
Dragan će ti meni.
Odem ja i pustim Kemu. Nazdravimo Dragan i ja, Suljo neće.
― Jeste tako pjevali i kad ste ga gađali? ― reče Suljo, pa
exira svoj šot bajhimself.
― Nismo. Mi smo pjevali „Da te nije Alija” ― zajebaje se
Dragan.
E na tu se šalu svi ušutismo. Mislim da je svako posebno
konto šta je Dragan htio kazat. Na sekundu.
Primjetio je Dragan da smo se uozbiljili. ― Zajebajem se, ba,
ljudi, ja sam izašo iz Sarajva čim se zapucalo.
― Jesi, izišo iz Sarajva i otišo na Pale ― ubaci se Suljo.
― Nisam, buraz, otišo sam u Novi Sad, imam tamo rodbinu.
Svira Kemo u pozadini, al ga niko više ne sluša.
― Svi ste vi tako preko noći ispuhali iz gradova, po
dogovoru, hinjski, između sebe, a mi smo, naivci, ostali da nas gađate...
― Jebiga, ko vas je tjero da glasate za odcjepljenje...
― Ko nas je tjero? Čuj, ko nas je tjero! A ko je vas tjero da
ne glasate? Ništa me ne opiči po živcima nego kad čujem ono: Vi ste htjeli da
se odcjepite! ― popizdio sad Suljo pravo, ko da je samo to čeko. I jeste. Mogo
sam ga odma prekinut, i trebo sam, priznajem, nije Dragan krivac za rat u
Bosni, al jebajiga, ja sam se tu više-manje slago sa badžom, pa me je
interesovalo i šta Dragan ima na to da kaže. Šutio sam.
― Ljudi su izašli na referendum jer nisu htjeli da se mješaju
u ta vaša srpsko-hrvatska sranja, kontaš? Izašli smo na referendum, jer nismo
htjeli u rat! ― dodaje Suljo. ― I po Ustavu smo imali potpuno legalno pravo! Da
smo ostali ujedinjeni, teško bi oni nas uvukli u svoje sranje. Da ste i vi
upola izašli, ko što niste, možda rata ne bi ni bilo! Ovako, prvo ste se
ušutili ko pičkice, a onda ste pobjegli iz čaršija ko miševi! Sve je to bilo
super organizovano, od početka do kraja, prvo da se Bosna uvuče u rat, a onda
da se podjeli, čisto ko suza! I još se sad pravite blesavi, kao individualna
odgovornost, nemaju narod i nacija ništa s tim! Govno nemaju, koga, bolan, vi
lažete?! A na ovaj svoj referendum ste svi mahom izašli, kolektivno - to niste
bojkotovali. Eto je, kolektivna krivica, crno na bijelo!
― Ja stvarno ne znam što se ti meni obraćaš, eno ti, brate,
Hag, pa idi tamo njima reci šta je i kako je... ― pravda se Dragan.
― Hag?! Ma nabjem ja na kurac i vas i Hag. To je jedino
pametno i istinito što je Šešelj reko; taj Hag nije ni za goli kurac! Čuj,
nešto oni priznaju krivicu, čitaju ono što su im se advokati dogovorili, i sve,
fol, ja sam kriv, nije narod ništa, ja sam to svojom rukom, al jebiga, tako smo
odgojeni, slijedili smo instikt, branili smo svoje, izvršavali smo naređenja...
To ispadne nisu krivi ni oni ni narod, kriva je ZABLUDA! E haj sad ti osudi
zabludu. Švabama su je, bogami, znali osudit, na vješala, i eto ti zabluda, a
ove vaše puštaju na slobodu! Ili to, ili čekaju da umru prije presude. Razvukli
su suđenje, evo treća generacija haman raste a da nema pojma ko je kriv za rat
u Bosni. A svi znamo i ko je kriv i ko je prvi počeo! Smradovi. Kako vas nije
stid? Lažete nas u oči. Ma, i svoj narod sad lažete, sviju lažete!
― Ja samo znam da sam otišo zbog istih razloga ko i vi što
ste...
― E nisi! Tebi su tvoji rekli da izađeš i da se mobilizuješ,
a ti si samo klisno! A mene su tvoji zarobili, bubrege mi odvaljivali, i još
sam im taki morao ić kopat rovove! E, zato sam ja izišo!
― Jebiga, nije do mene, stari...
― Vi ste izvukli Aliju, mačka iz vreće, kao mađioničar zeca
iz šešira. Hajde, da se nakon ovoliko godina pogledamo u oči: tu muslimansku
komponentu ste više forsirali vi, nego mi, Bosanci, znamo se, zašto da se
lažemo. Vama je Alija TREBAO, MORAO JE BITI TU, BIO JE NEOPHODAN, e da bi vi
zastrašili svoj narod nekim islamom i ideologijom za kojom je, svi znamo,
svakom Bosancu pucao kurac. Alija Balija, eto ga, Turci: BJEŽIIII!!!! Vi ste, i
niko drugi, napravili famu oko Alije, samo da bi ga iskoristili za sve ono što
je došlo poslije i što je, nažalost, danas. Vi, i niko drugi.
― Jest. Jednom narodu su utjerali strah u kosti a drugog
natjerali da patriotizam poveže sa religijom, odnosno sa Alijom. Jebote Alija,
Suljo, dosta više ― tu sam se moro ubacit.
― Ma da mi je, Huso, samo da mi jedan Srbin u oči prizna i
kaže: Jest, mi smo krivi za rat. Samo jedan da mi to kaže, svima bi oprostio!
― Ma znate šta, jebo vas i Alija i rat! ― reče Dragan i
pokupi se, isto da nikad nije bio tu.
Na televizoru Nju Jork i ona kugla. Djeca broje: 10, 9, 8, 7,
6, 5...
Suljo bulji u onu loptu ko popišan, neko opet navio Merlina u
pozadini, a ja ne znam jel mi više krivo što se Suljo onako izlajo Draganu il
što Dragan nije htio priznat kolektivnu krivicu. Istina, nije on lično ni za
šta kriv, nije izašo na referendum onda pa nije ni sada... Al da živi sada tamo
a ne ovdje, pitam se: bil izašo? Oko ponoći sam mislio da ne bi, oko 1 sam
naginjo na BI, oko 2 sam konto da GARANT BI, oko 3 sam bio UBJEĐEN da BI, oko 4
sam zaspo na kauču. I onda sam se u snu sjetio kako mi je reko da 9. januara
ima slobodno... I onda sam sanjo da mu iz sveg glasa pjevam na uho onu “Ne bi
sjala ovako jaaaakooo, ova mojaaa lijepa avlijaaa...”
„Halo, bolan, kakav te Alija i crni mrak spopo, čitavu kuću
na noge diže!” probudi me Džemila da vozim za Ohajo.
Eto, tako sam ti ja proveo Novu godinu.
No comments:
Post a Comment