HUSNIJA CRNJAK u epizodi "ZAŠTO ŽENE IDU ZAJEDNO U WC?"

Vazda me zanimalo zašto žene idu zajedno na klozet. 

Ne znam jel taj fenomen iko do sad dokučio i objasnio, al je fakat da on postoji i da se svakodnevno zbiva pred očima svih prisutnih. I svi se, haman, prave blentavi.

Badžo Suljo kaže to one idu tamo da nas tračaju. More bit. Pišne ova, pišne ona, malo protračaju, poprave šminku, i nazad, obje nasmijane. To je možda tako bilo, moj badžane...

Ipak, ja mislim da tu ima nešto više u pozadini, neko naučno objašnjenje. Isto ko ono ― Što muškarci filozofiraju više od žena i što žene pričaju više od muškaraca: muškarci imaju dvije glave, a žene dva jezika! Tako nekako. Mada je to šala, nije naučno potkovano.

Elem, razmišljo sam ti ja na tu temu. Ima tih nakih teorija da se žene i muškarci razlikuju zahvaljujuć evoluciji naših gena i hormona, odnosno da se naša ponašanja vuku još iz doba pećinskog čojka. Ono, mužjak je lovio, ženka je ostajala sama u pećini sa djecom, pa otud nam sad i sve ovo ostalo. Mužjak šuti, jer bi prepo srndaća da priča, a žena priča jer je strah da joj neće kakav međed uletit u pećinu. Ima logike. Recimo, čojk otvori frižider, gleda okolo, traži kajmak a ne vidi ga, pa se drekne: “Ženo, đe je onaj kajmak?” A ona onda, ljuta, dođe i izvadi ga iz frižidera najedared i turi mu ga pod nos. “Evo ga, jebemte ćorava!” E to kažu da je zato što je mužjak ko jastreb, on ne vidi vazda okolo, nego se koncentriše samo na jednu tačku, a to da bi naciljo na onog srndaća od malo prije. A žena, bezbeli, vidi sve okolo, jer u strahu su velike oči. Hoće reć, dok je sjedila na ulazu u pećinu i čekala da ovaj dovuče srndaća, morala je buljiti okolo da joj ne bi kakav vuk il međed uletio. Tako nekako.

Vodeći se tom tezom (ovaj sam izraz pokupio iz novina), može se onda objasniti i fenomen ženskog pišanja u dvoje ili u grupama. Da bi se to pojasnilo, znači, moramo zamisliti pećinske žene, same, kako budno prate šta se dešava oko pećine dok mužjaci love. Naučnici vele da su ljudi živili u grupama jal su skontali da im je tako bolje neg da žive sami. Znači, odma tu u startu imamo najmanje dvije-tri žene. I jednoj se piški. Al se boji u mrak sama. Normala, odma se tu nađe barem još jedna koja će ić sa njom, da joj pravi društvo, a usput će piškit i ona. I tako, čuče i piške, i o čemu će drugo nego o mužjacima ― gladne su, djeca plaču, a ovih niđe zglave! E tu se taj gen ufatio, tu je ta karika!

E, a što onda muškarci pišaju na brzinu, samo da im iz ruke ispadne? Jednostavno: uteče srndać, a i ženi more kakav vuk il međed uletit u pećinu, pa i tog belaja.

Logika.

Eto, tako sam ja sebi odgovorio na ovo krajnje filozofsko pitanje i neobjašnjeni fenomen. (Dosad).

I još nešto, jako bitno u ovoj priči... Oni crteži i slike po pećinama... Sve nekako kontaju da su ih mužjaci slikali! Nema teorije, ako se logično posmatra. To su bile žene. Dok su one tako čamile, šta će drugo radit neg ufatit se kakog kamena i šarat po zidovima, jel? Vako on meni lovi bizona, sa ovim kopljem, vako on meni lovi srndaća sa ovom strijelom, kad će više, pocrkasmo od gladi! Znači, prvi umjetnici nisu bili mužjaci nego ženke!

A evo zato potvrde, đe je ta njihova naklonost ka umjetnosti evoluirala: smartfons.

Sad još imamo i smartfons, pa ženi onda nije muka tolka otić i sama na klozet. Popiški se, uslika se, fejsbukira i adresu kafane, i svi znaju! Nije sama. Ako je tu i jaranica, onda i nju još prikači, taguje, i to je to! Otkako je smartfona i društvenih mreža, žene više ni u društvu nisu same. Dok mi naivno kontamo kako one tamo pričaju o nama, cijela čaršija zna i đe su i s kim su, ako te i pomenu. Pa ti ciljaj u jednu tačku, jarane. Što bi, dakako, moglo bitno izmjeniti našu genetsku evoluciju i imati dalekosežne posljedice po našu hormonalnu sliku: oni što love više ne moraju niđe dalje od Fejbuka, a ti sjedi ko međed i čekaj da ona iziđe s klozeta.