Vozimo se prema Wašington Di-Si-ju, paršal tura, bezveze, i pitam ja Sulju:
„Suljaga, znaš ti ko su litl pipl?”
„Jel to neka zajebancija?” pita on mene.
„Nije, ba, ozbiljno. Slušo sam nešto na radiju, dok si ti
spavo, ima neki test, uradiš i vidiš jesil hejter il nisi...”
„Test? Joj, nemoj mi testova, ako sam išta mrzio u školi to
su testovi. Tolko ih mrzim da sam jedva i za vozačku položio ― muka mi je od
testova! Sad i kad auto odvedem na test, meni hoće nešto da bude!”
„Ovo je, ba, nako, da ubijemo vrijeme, zajebancija...”
„Haj, dobro, ućerotisebi, pitaj...”
„Ko su litl pipl?”
„Litl pipl?”
„Jah, litle pipl.”
„Pa to su mali ljudi, ućerašim.”
„Dobro, mali ljudi u prevodu, al za koga se kaže ‘mali
ljudi’?”
„Filipinci, Japanci, Kinezi... nisu ni Mexikanci baš nešto
visoki...”
„Ha, ha, ha, ha, ha! E, lud si, majkemi!”
„Što? Pa ko ima manji?”
„Midžets!”
„Patuljci?”
„Jah, patuljci! I oni su ljudi. Samo što nije kulturno reć ni
midžet ni patuljak, već litle pipl...”
„A šta su onda Filipinci, ako su ovi litl pipl? Kako onda
njih zovu?”
„Pa, ‘Filipinci’, kako će ih drukčije zvat? Vidiš, Suljo, ti
si rasista a ni ne znaš!”
„Haj, ne seri! Meni su baš simpatični ti midžeti...”
„Čuj, simpatični...”
„Jesu, bogami, još ono kad sam klinac bio pa gledo Snježanu i
sedam patuljaka, baš su mi bili simpatični, i ostali mi simpatični... Ono, ona
spava, a oni sve nešto fino oko nje... A i šta će, jadni, s onim prstićima...”
„HA, HA, HA, HA!!!” smijem se iz stomaka. „Jebote, pa ti nisi
samo hejter, nego si i seksualni manijak!”
„Pa, de, reci, majketi, da nije bila bajka, bil je pustili da
im tek tako leži ondje a da je neki ne čačne? Al, jebiga, prstići ko banjalučki
ćevapčići, šta će, sve i da čačnu...”
„Banjalučki ćevapčići?”
„Ja, ba, a one rukice ko krilca u pileta! Sve se nešto
kofrče, kontaš samo što ne polete, al đe će od nolke glave, nema pojma!”
„E, pa ti fakat nisi normalan!” umirem od šege.
„Što? Tebi pile nije simpatično? Ne, fakat, meni su patuljci
baš simpatični. Bio je u nas u čaršiji jedan, Memo, svi ga zvali Ćevap, vodo
jedno vrijeme najbolju koku u gradu. Eto, pile ufatilo koku! Hehehe... E, to
nikom nije bilo jasno ni šta ni kako, pričalo se da je trebo igrat kod Kuste u
‘Domu za vješanje’, pa se ova valjda napalila. A i bio je šega pravo, gotivila
ga raja. Al znaš kakav je svijet u nas, meščini, i crnca bi joj oprostili al đe
će za patuljka, niđe veze. Tako, naredi joj babo da prekine s Ćevapom, ovaj se
propije i ništa od ‘Doma za vješanje’. Umal se on nije objesio, jadan, al nije
mogo dokučit lustera!”
„Ha, ha, ha, ha! Čuj, nije mogo dokučit luster!”
„Pa, nije! Istina živa! Ufatio ga otac na kuhinjskom stolu
kako se pati svezat kanafu. Ubio boga u njemu! Đe ti neće bit simpatičan!”
Oplakah, ne mogu se zaustavit. Zamišljam patuljka na
kuhinjskom stolu...
Jedva se smirih. „A bil ti glaso za midžeta da bude predsjednik?”
„Amerike?”
„Jok, eto ― Liliputanije! Jah, Amerike...”
„Pa, šta ja znam, bilo bi mu zajebano stat za govornicu,
valja stalno namještat mikrofon i to,
morali bi stalno hodat za njim s onom barskom stolicom: izvolte,
gospodine, predsjedniče!” Pokazuje Suljo rukom na pod od kamiona dok govori.
Meni suze ferceraju na sve strane. „Il to, il bi mu morali napravit govornicu po
njegovoj mjeri,” veli. „Al onda bi ovi drugi što govore morali sa sobom nosat
štokrlju da sjednu! Ne valja kako god okreneš!”
Jedva nekako dođoh do daha.
„A gej za predsjednika, bil glaso za geja?”
„Za pedera?”
„Jah.”
„Ućerašmu, što ne bi! Veći je peder onaj Dolald Tramp od
svakog normalnog pedera. Kad sam mogo glasat za crnca, glaso bi i za pedera,
ućerašmu.”
„Ti fakat glaso za Obamu, čeko u redu i to?”
„Ja, bogami, u red stajem samo za ćevape! Al sam navijo za
njega! Đe neću, čovjek pola musliman!”
„Nije, bolan, Obama musliman, Suljo.”
„Kako nije kad mu je midl nejm Husein. Tvoj imenjak,
jebogati, šta će drugo bit neg musliman? Samo se zamaskiro dobro.”
„Vole to muslimani, da se maskiraju.”
„Jaštaradi neg vole.”
„Znači, navijo bi za midžeta da je musliman?”
„Jašta!”
„A da je midžet crnac, musliman, i još gej, a Mexikanac! Bil
onda?”
„E, onda bi mu pomogo da zaveže kanafu za luster!”
„HA, HA, HA, HA!!!”
Dok smo se vozili, pričaju ovi nešto na radiju o Donaldu
Trampu, kako hoće da napravi wol na granici s Mexikom, kako hoće da protjera
muslimane i sve te budalaštine.
Kaže Suljo, nipenišes, kaže:
„Jah, budale. Kakav ga zid spopo? To je glupa ideja pravo!”
„Što?” pitam ja.
„Čuj, što. Pa vako su Mexikaneri morali plivat preko Rio
Grande, pjehe kroz pustinju, satima, danima, ko živ ko mrtav. A ova budala ako
napravi wol, ovi samo preskoče ― i eto ih u Americi!”
„Jebote, Suljaga, ti si pametniji od Trampa. U pravu si, čim
preskoče zid mogu tražit azil...”
"Nego, kad smo već kod hejtera”, kaže Suljo, „imam jednu super
ideju za biznis. Treba iskoristit sad ovo što su se rednexi povampirili... Vidio
si kod nas, najlakše je zaradit lovu kad se raja povampiri. Sjećaš se ono kako
su Hrvati prije rata prodavali fol čisti hrvatski zrak?”
„Jah? Ti bi prodavo čisti američki zrak?”
„To je isfuran fazon. Ja bi im prodavo bijele čaršafe.”
„Što bijele čaršafe?”
„Iz fazona. Da imaju za one svoje kapuljače.”
„A kako će raja znat da su čaršafi za to?”
„Znaju oni... znaju. Plus, možemo i iscrtat, onom
isprekidanom linijom, nacrtaš i makaze, fol, kuda treba rezat, obilježiš i đe
idu one rupe za oči, i eto ti biznisa! Imaš tvin, kvin i king sajz... Kej Kej
Kej kapuljače za čitavu familiju!”
„Nije to ni loša ideja... Samo ne bi reko da je to legalno...”
„Joj, tebe, budale. Nećeš ih zvat Kej Kej Kej kapuljače,
nego, fol, kostim za Helovin, URADI SAM, taj fazon... Staviš na internet,
zaradiš lovu, a poslije nek nas i tuže, mi imamo pare za kort! Tako su se svi
lopovi u Americi obogatili.”
„Nije ta ideja tako ni loša. U Americi redneksa taman da se
obogatimo”, ja ću ti njemu. „A znaš li ti što njih zovu redneksi?”
„To ‘rednek’ u prevodu znači crveni vrat, a što crveni vrat,
jebiga, što se kod nas za seljaka kaže da je seljak, šta znam...”
„Zato, bolan, što kad rade na njivi, po onom suncu, naki
bijeli, isto Irci, pocrvene im samo vratovi i ostane im tako linija, pa zato ―
red nek. Inače, nemaju škole, zavijaju kad pričaju, vole Džon Vejna i mrze
crnce, aligatori su im domaće životinje, taki najviše glasaju za Trampa sad.”
„Ima i kod nas tih redneksa kolko hoćeš! Al dobro, volim i ja
Džon Vejna. Gledo sam jednom u Njemačkoj na satelitu neki turski kanal, tamo u
filmovima pričaju turski isto ko u Njemačkoj što pričaju njemački. Elem, ulazi
ti Džon Vejn u salun i kaže: Merhaba! A ovi će ti njemu: Merhaba, šerif! Turci
bezbeli mislili da se ovaj zove Šerif, pa počeli djeci davat imena Šerif.”
„Šerif ti je, bolan, stara arapska riječ. Znaš ono Bajram Šerif...”
„Vidi fakat, nisam konto o tom.”
Šuti Suljo, konta. „Pa što onda kauboji kažu za šerifa da je
šerif? Kake oni imaju veze sa muslimanima?”
„Pa, jebogati, isto ko što se i brojevi s kojim pišemo zovu ‘arapski’...”
„To znam, al što se zovu arapski?”
„Pa zato što su arapski, ućerotisamsebi!”
„Znajul to Ameri, da je šerif arapskog porijekla i da su im
brojevi arapski?”
„Ne vjerujem. Al to se kod nas učilo u četvrtom osnovne,
jebogati, trebo si to učit.”
„Pa i jesam garant, al mi se sve pomiješalo otkako su me
Jovan i Miloš provukli kroz svoje šake, jebiga.”
„Kako se onda sjećaš Meme Ćevapa?”
„Đe se neću sjećat Ćevapa, živio odma niz ulicu. Ono što sam
učio u školi to je uglavnom izlapilo, a ono što sam vidio u životu ― to je
ostalo, bezbeli. Plus, i dan-danas kad pomislim na ćevape, ja se sjetim Meme
Ćevapa. I njegovih rukica. I glave. I njegove sudbine. A simpatičan bio pravo.”
„I? Šta bi sa Ćevapom?”
„Razvlačili ga oni naši redneksi, ruke za kamion, noge za
traktor, i tako ― da vide mogul od njega ‘napravit čovjeka’”
„Pu, jeboimjamater!”
Ušutismo se obojica.
„E kad smo već kod ćevapa, mogli smo svratit do Šefke”,
predložim ja.
No comments:
Post a Comment