HUSNIJA CRNJAK u epizodi "VIKTORIJA SIKRET I HOMLEND SEKJURITI"

Jutros mi je cuko Suljo pola kauča iščopo, jebo sam mu majku.

Sam sam kriv. Svu noć me je pašče terorisalo, laje, zavija, valjda pun mjesec, šta li, pa sam ga pustio iz kaveza i otvorio mu širom vrata nek ide u pizdu materinu, samo da me ostavi na miru. Jah, koje sam govno pojo! Em što nam sad fali ćošak od kauča, em što je uletio u vešeraj, našo Džemilinu Viktorija Sikret i razbuco joj čitavu kolekciju gaća po avliji. Uništio ih je Suljo sistematski, raščupo, razdero, razvuko i sažvako, da je Džemila, ugledavši taj stravičan prizor, samo sjela na pod i počela plakat. Nisam se mogo izvadit, osjećo sam se krivim, isto da sam joj ja gaće sažvako. Dajbože da jesam. Kontam poslije, e moja Viktorija, samo da vidiš šta ti Suljo uradi od sikreta.

Sjetim se tako badže Sulje, pa ga zvrknem da podijelimo muku. Ima i on cuku, Husu, dobio ime po meni, ko i moj što je po njemu. Reko ja njemu: „Suljo, badžane, kako u tebe onaj tvoj Huso?” Kaže on: „Huso ko Huso, sere i piša đe god stigne!” Ne bi mi ta njegova pošalica baš po volji, al se pravim da mi je šega. Ispričam mu šta je ovaj moj uradio. Kaže, i taj tvoj ko i svaki Suljo ― voli ženske gaće i jebajiga!

― Jah ― reko ― lako se tebi zajebavat, ti si našo avlijanera, sklepo mu kućicu navliji i zaboli te!

― Fala bogu ― veli. ― Šta sam još trebo, da ga vodim na frizuru, da dajem pare da ga feniraju i picvane? Najebo si, Huso, nisi toga još ni svjestan, bolan, bolan, nije pašče za kuće... Još ćeš ga morat vodit i na masaže, bolan, a kad si ti zadnji put otišo da te izmasiraju?  

― Nisam nikad, šta će meni to, mene ukućani masiraju po vas dan.

― Haj, šuti, nek su oni nama živi i zdravi, vidiš ti ovog belaja po Americi?

― Kakog belaja?

― Čuj, kakog? ― reče s čuđenjem, pa onda prošapta, jedva sam skonto šta reče ― Ovo... s muslimanima...

― Koje, bolan, Suljo, s muslimanima?

― Kako koje, Husnija, pratiš li ti vijesti? Čitava se furtutma digla oko muslimana! ― reče, pa se odma i utiša, isto da nas Homlend Sekjuriti presluškuje. ― Prepiru se... te vako će s muslimanima, te nako će... Nadigo se onaj Donald Tramp... isto Hitler, ućero on sam sebi... Svi zaboravili na Meksikance, sad se samo o nama priča...

― O kome, ba?

― Pa o nama, brate, o muslimanima! ― Izgubio Suljo živce, u sekundi zaboravio na Homlend Sekjuriti.

― Nemaš se ti šta sikirat, badžane, ti muslimana nisi ni vidio ― velim ja njemu, ko svoj svome.

― Ne vidim ja, al vide oni mene! Nisam bio musliman ni u Bosni, al čim su mi vidili Sulejman na spisku, jebaše mi sve po spisku! Trebo sam promjenit ime jal sam došo u Ameriku! Ja konto ovdje smo sigurni, al kaki, niđe mi prispili nismo, počeće nam još ugrađivat čipove i stavljat bedževe ko Židovima!

― Dobro je, ba, Suljo, na paniči, koga boli briga kako se ti zoveš...

― Ma nek boli koga hoće, mene više neće. Dao sam Fikreti heftu dana fore da sebi skonta kakvo ime. Svima ću nam promjenit ime, svima! Čak ću i onom paščetu anam promjenit ime! Nek se zove Lesi, u mene u komšije Sabida se cuko zvao Lesi.

― Lesi je žensko ime.

― Čuj to. Kod nas je svaki Lesi bio muško.

― Jesi ti gledo onaj film „Lesi se vraća kući”?

― Jesam, kad sam bio dijete, al i dijete zna da se kaže OVAJ Lesi a ne OVA Lesi.

― Amerikanci kažu OVA Lesi...

― Jebajiga. U Sabida je bio Lesi, i nije bio ko ta američka pičkica, Sabidov Lesi je bio pravi Bosanac: otišo od kuće i nikad se više nije vratio! Kod nas su i džukele držale do riječi.

― E moj Suljo, kod nas sad nijedno pašče nema kuće, eno ih žive u čoporima ko vukovi, a i ovi što imaju žive po stanovima i mole boga da ih gazda ne šutne napolje! A prave džukele su sad u foteljama, oni ne drže ni do čega, a kamoli do riječi. To i nisu džukele, to su džukci!

― Ma dobro to, a šta ćemo mi sa ovim ovdje džukelama? Poderaće nas, moj Huso... ― opet prošaputa.

― Pa jesi skonto koje bi ime ti izabro?

― Šta ja znam: Bobi, Džo, Džoni... što američkije to bolje...

― Pa u nas su se tako samo avlijaneri zvali, moj Suljo...

― Eto, vidiš, Husnija, kaka su vremena došla... Pasja.

Fakat, kontam i ja, naki pasji vakat udario. Ako dođu po mene da me registruju, ko što onaj smrad Tramp kaže, ja ću njima reć, odma, na prvu: Ja se u Boga ne uzdam! Ja se, brate, uzdam u se i u svoje kljuse! A kljuse, to je moj kamion, Bog mu podario dug život, jeftin gas i dobre ture. U to se ja uzdam. Al možda bi i ja ipak trebo skontat neko američko ime.Za svaki slučaj, ućerašim. Da ne ispadnem ja kljuse, ko onomad u Jugi. Kad su Ameri Japance stavljali u konc-logor samo zato što su žuti i one Indijce handrili samo zato što nose turbane, a nisu ni muslimani, što bi onda mene poštedili kad se zovem Husnija... Ja, jadan, nit sam žut nit nosim turban a najebah! Plus toga, kad sam se upisivo za Ameriku, rekoše mi moraš reć da vjeruješ u Boga, nije važno kakog, samo da vjeruješ, da nisi komunjara, to je Amerima najvažnije, i garant ćeš bit primljen. E, vidi sad! Meni tamo stoji u dokumentima da sam musliman i da vjerujem u Boga, nikom ni mukajet da sam ja to samo svoje gaće čuvo, Husnija Sikret, da šmugnem iz Njemačke i domognem se rahatluka đe me neće više handrit što me zovu Huso. I vidi sad belaja ― skontali me! Došlo sranje za mnom. Isto da sam se usro u gaće tamo u američkoj ambasadi u Frankfurtu i gurno gaće neđe u budžak, ovi našli, pa ih eto za mnom. Odma sam zamislio lično Trampa kako mi stoji pred vratima, isto ko oni gonioci što prate tragove, došo Tramp do onih mojih gaća, turio prst unutra, lizno, i veli: „To je taj, VODITE GA!”

Eh eto, smijo sam se našim Romima što su mijenjali ime čim su došli, a vidi sad... Pametni su oni, njima je to u genima, znaju kako se asimilira... Valja i meni izabrat kako ime. Stiven? Džordž? Džordž Crnjak... Nije loše. Džordž Blek! Mogo bi fakat bit Džordž Blek, šta mi fali. Zvuči ko iz filmova, Džon Vejn, Džordž Blek... Još se upišemo i u kaku crkvu, ima ih ovdje u komšiluku na svakom semaforu. Ono, odeš nekad nedjeljom da te vide... Nije to loša ideja, šta fali, sjediš sat-dva u klupi i samo vičeš ALELUJA. Zlu ne trebalo... Ako se Homlend Sekjuriti bude raspitivo... E, a mogo bi i Džemili izabrat Džejn...

Al de da ja njoj prvo gaće izaberem, kontam. Sjednem za kompjuter, pa izguglam Viktorija Sikret. I gledam, gledam... Sve mi fino i seksi, ne znam šta bi prije izabro...